Poezija.jpg

MASONSKA POEZIJA - pesme Gorana Ivankovića i Jordana Đevića

INICIJACIJA - Goran Ivanković
(iz knjige "Masonske legende")

U blještavoj magli izvornoga svjetla 
Privlači me, duša umrlih, san 
Prodire čistoća svetosti duha 
Moj simbol graditeljstva, još neopevan.

Koračam u oblaku utrtom stazom 
U mlijči Lune, u morskoj pjeni, 
U rođenju suze, blagodeti sreće 
Nebeskom valu, u božanskoj sjeni. 

Dok svjetlost raspiruje maglu 
Ledeno mi čelo orošava znoj. 
Kroz nepoznato bez straha koračam 
Vodi me svetlosnih pčela roj. 

Nazirem obrise svevišnjeg Hrama 
Oličenje bivstva i duhovne moći. 
Savjest moja, šapuće mi sneno 
Birajući stazu kojom moram proći. 

U duši mojoj razbuktava se drama 
Dva stuba blješte, svjetle mojoj volji 
Odakle mi snaga, odakle mi želja 
Pobjediti sebe i postati bolji. 

Dva stuba streme ka svjetlosnom nebu 
Sliveni u ledu poplavljenog carstva 
Čuvaju tajne i Bogova znanje 
Postulate nauke i antičkog zidarstva. 

Čuveni je Majstor šetao sa Bogom 
Sakupio znanja svome ljudskom rodu 
Salio u bronzu i ukleso u mermer 
Da pregrme poplavu, vatru i vodu. 

Sve me više obasjava svjetla 
Na mom putu ispunjene duše 
Neprijatelje vidim u ogledalu svome 
Mostove moje pokušavaju da sruše.

Na stepenik sam prvi kročio smjelo 
Prepun nade i željan znanja 
I nađoh u sebi i svome srcu 
Novu iskru, nova blagostanja. 



SUDI MI BAGRA - Jordan Đević
(iz knjige "Priče slobodnih ljudi")

Sudi mi Bagra! 
Sudi mi zato što Brata ne izdadoh,
ime mu ne ukaljah, 
čast mu ne povredih. 
Gleda me Bagra u oči 
i čeka da ga pljunem 
ili se nasmejem u lice 
što podlaci i kurve rade. 
Stojim i gledam ga obično,dostojanstveno,
kako me moja umetnost nauči. 


A oni zlotvori oko njega sikću 
i traže da me na omči vide, 
trzaj da mi zapamte 
a ne znaju da se ja i smrt poznajemo, 
da sam jednom već umro,
i da sam mnoge smrti dverio. 


Ne zna Bagra šta uskratih 
sebi, deci, rođenima 
njemu da bih dao 
a on da bi pored mene stao
i u lice uneo, 
zlom ga namiris'o, 
čast mi oživeo,i čast ukazao, 
jer me se plaši; 
plaši se mene i moga Brata. 


Veza mi Bagra ruke a ja se nasmejah; 
Veza mi Bagra oči i ja progledah; 
Stavi mi omču oko vrata 
i pogleda put peščanog sata. 
Reče mi "pođi" 
i povede me čudnim putem! 


Osećao sam miris trulog drveta 
dok sam se peo stepenicama, 
škriputavim, isto tako, 
kao kada sam se mali 
skrivao u salašu među klipovima kukuruza 
igrajući se žmurke… 

Powered by WebExpress