ALBERT PAJK - o autoru

Najznačajniji masonski autor svih vremena i utemeljitelj Škotskog Reda

Albertus Magnus, "Albert Veliki" (1809-1891) je najznačajniji, ali i najkontroverzniji masonski autor svih vremena. Njegovo ključno delo "Moral i dogma" već skoro vek i po služi kao inspiracija Masonima (posebno "Škotima" - pripadnicima ŠRDP), dok protivnicima Slobodnog Zidarstva služi kao "ključni dokaz" o njegovoj navodnoj društvenoj štetnosti.

Da bi na ispravan način shvatili njegove vanvremenske i nadahnjujuće misli i ideje, moramo se prethodno upoznati sa njegovim više nego koloritnim životom, o kome bi se mogao snimiti uzbudljiv film.

Evo izvoda iz knjige "Moral i dogma", 1. deo, koju je preveo i priredio, i komentare i tumačenja napisao Branko Rogošić, a u kome je predstavljen život ovog korifeja slobodnozidarske misli:

KO JE BIO ALBERT PAJK? 
(upoznaj čoveka da bi shvatio njegovo delo) 

Da bi na pravi način mogli da shvatimo ono što nam Pajk poručuje u redovima, (a i između njih), svog kapitalnog dela "Moral i dogma", moramo se upoznati sa njegovim životnim putem, i videćemo u komentarima na kraju knjige, to će nam pomoći da ispravnije shvatimo neke od pouka koje nam daje. Svrha ovog dela predgovora nije da se upušta u klasične biografske podatke, već samo da naznači najvažnije činjenice preko kojih ćemo "Moral i dogmu" shvatiti na što ispravniji način. 

Objavljeno je više biografskih knjiga o još uvek nedovoljno osvetljenom i istraženom životu američkog Grand Komandera Vrhovnog Saveta Južne Jurisdikcije. Već i popis onoga što je u profanom i masonskom životu stigao da učini za 80 godina bivstvovanja u ovoj dimenziji, koji je dat na narednim stranicama, ukazuje da je reč o izuzetno zanimljivoj osobi. 

Albert Pajk, rođen 29. decembra 1809. godine u Bostonu, u porodici potomaka engleskih doseljenika, tokom života je bio: 
•novinar i pisac knjiga; 
•izdavač novina i knjiga, ali i slovoslagač koji je sam slagao novine koje je uređivao; 
•advokat (to se tad u Americi moglo postati i bez završenih studija prava), od 1834; 
•nesvršeni student Harvarda (kasnije je dobio počasnu diplomu na ovom prestižnom univerzitetu); 
•pesnik (što je malo poznato); 
•avanturista koji se 1831. godine, sa 22 godine iz udobnosti istočne obale uputio na Divlji Zapad, odlazeći prvo u Nešvil, a zatim još dalje, sve do Meksika (na tom putu je peške prehodao preko 800 km); 
•lovac, traper i trgovac kožama, odličan strelac; 
•učitelj u Arkanzasu 1833; 
•pravni zastupnik Indijanaca u njihovim kompen-zacionim zahtevima prema američkoj državi, čak i pred Vrhovnim sudom SAD gde je Pajk izvojevao blistave pobede za svoje štićenike; u mladosti je naučio više indijanskih jezika i bio cenjen među pripadnicima mnogih plemena; 
•pravni publicista i teoretičar (posebno zainteresovan za Rimsko pravo i francusko pravo XVIII i XIX veka); 
•suprug i otac 6 – 11 dece; 1834. se oženio Meri En Hamilton, sa kojom je imao (najmanje) šestoro dece, dok se negde navodi i skoro dvostruko veći broj. I ovaj podatak da danas ne znamo - koliko je ovaj veliki Mason stvarno imao dece, a nije preminuo u VI veku p.n.e. nego pre svega oko 130 godina, govori da njegov život, a posebno – delo, nismo ni izbliza dovoljno dobro istražili; 
•konjički kapetan u Američko-meksičkom ratu 1846-47, koji je zbog neslaganja u mišljenju izazvao svog nadređenog, pukovnika Džona Selden Roena, a kasnije i guvernera Arkanzasa na dvoboj, koji su obojica preživeli bez povreda; 
•realni konfederalista i patriota, koji se zalagao za pokušaj da Jug ostvari ravnopravnost u SAD, pa da se odvoji tek ako to ne bude moguće; Vigovac (Republikanac), a kasnije pripadnik "Know Nothing" partije (Ne znam ništa). O Vig (Whig) i Ne znam ništa (Know Nothing) partijama čiji je Pajk bio pripadnik, i o tome kako su one uticale na formiranje njegovih filozofskih stavova, biće više reči u komentarima na kraju knjige; 
•pregovarač sa indijanskim plemenima (Čirokijima i dr.) tokom Građanskog rata, sa kojima je u ime Konfederacije (Juga) zaključio niz sporazuma o savezništvu, gde su im obećani znatni ustupci, teritorije i pogodnosti, ako u ovom ratu pobedi Jug; 
•brigadni general u vojsci Konfederacije (1861/62), posebno zadužen za obučavanje i komandovanje indijanskim konjičkim regimentama (pukovima); 
•sudija Vrhovnog suda Arkanzasa (kraće vreme, na početku Građanskog rata), portparol suda i stečajni upravnik propale Državne banke Arkanzasa; pominje se da je 1864. bio izabran i za sudiju Vrhovnog suda SAD, ali o tome nema bližih podataka; 
•svojeglavi vojskovođa: kao i u prethodnom ratu, i ovde je imao konflikte sa nadređenim starešinama, pa je 1862. napustio vojsku Konfederacije. Optuživali su ga jer su Indijanci pod njegovom komandom skalpirali zarobljenike tokom bitke kod Pi Ridža (Pea Ridge), ali i zbog navodnih pronevera novca, pa je naređeno i njegovo hapšenje; 
•begunac: suočen sa mogućnošću prekog suda, i svestan kako se to u ratnim vremenima može okončati, beži u brda, a zatim u Kanadu. Kasnije je aboliran; 
•sa 70 godina je napustio advokaturu i sasvim se posvetio proučavanju Slobodnog Zidarstva. 

Pajk je očito bio hiper-inteligentno dete; sa 15 godina je već predavao u lokalnoj školi u Njubariportu, Masačusets, sa 16 upisao Harvard, gde je za jednu (kalendarsku) završio dve (univerzitetske) godine, ali ga je napustio zbog nedostatka novca za školarinu... Pored urođene inteligencije, koju nam Bog da ili ne, imao je i želju za sticanjem Znanja, pa je život proveo u učenju. Govorio je klasične jezike – latinski, staro-grčki i hebrejski, zanimao se za filozofiju, pravo, metafiziku, poeziju, mitologiju, teologiju, analizirao društvene procese i proniknuo u masonsku simboliku do tada najdublje od svih. Tokom života je naučio i nekoliko indijanskih dijalekata, a poznato je da je prevodio sa francuskog na engleski ozbiljne pravne knjige dok je živeo i radio u Luizijani, a zatim i sa sanskrta (koga je naučio u poznijim godinama) pa ga možemo sa punim pravom smatrati i poliglotom, koji je govorio 10-ak (negde se precizira – 16) raznorodnih jezika. 

Ali njegov istraživački stil, kao i način predstavljanja znanja, iako po malo renesansni, nikako nije salonski, ili engleski uštogljen. Kao advokat koji je prošao različite borbe od krčmi u kojima se sudilo, pa do Vrhovnog suda SAD, kao vojnik koji nije prezao da svoje nadređene izazove na dvoboj pištoljima, kao lovac koji je danima pešačio i živeo od oštrog oka i fizičke snage – na život, pa i na istraživanje Slobodnog Zidarstva, je gledao bez ikakvog strahopoštovanja, na pozitivan američko-pragmatički način. Nije se libio da kaže da je "car go". Niti, iako se borio za Istinu svim silama, da napiše da su masonski istoričari krivi jer su uništili veo misterije koji je štitio Masoneriju. Ta misterioznost joj je donosila nedodirljivost iz koje je crpela samopoštovanje sa jedne, i strahopštovanje javnosti sa druge strane. Pajk je video decenijama unapred. Znao je da će javne parade, kićenje šljaštećim regalijama, proširivanje rituala bez razmišljanja o narušavanju drevne simbolike, a posebno rascep u Bratstvu forsiran od "dole", tj. iz Plave Masonerije Jork Reda... dovesti Masoneriju u situaciju da izgubi svoj društveni prestiž i ulogu motora društva, a da će biti sve više onih koji samo prelistaju knjige o Masonstvu, a pravih čitalaca sve manje, posebno onih iz profanog okruženja. 

Pajkov često naizgled nadmen stil prezentovanja činjenica, gde čitaoca "nokautira" intelektualnim poznavanjem velikog dela naučne, književne i svake druge zaostavštine čovečanstva, je deo njegove prirode. Kao krupan i izuzetno jak čovek, koji je često u životu stajao na korak od smrti, a u ratovima i živeći na Divljem zapadu, koji nije slučajno nosio to ime, sigurno i prolio krv i oduzeo nečiji ljudski život, izlazeći iz svih tih situacija kao pobednik, morao je steći jedno posebno samopouzdanje. Setimo se svojih poznanika ratnih veterana, ili bivših sportista majstora borilačkih sportova... – sa nekim čudnim nadmenim mirom, sigurnošću i osećajem za kontrolu oni pristupaju novim ljudima i novim situacijama. Fizička snaga, ili Sila (kako to Pajk voli da kaže) koju poseduju, kao i veština borbe i preživljavanja, daje takvim pojedincima osećaj sopstvene vrednosti koja može biti shvaćena kao nadmenost. Takođe, silna predavanja koja je održao u masonskim Ložama, još silnija suđenja gde se suočavao sa porotnicima – izoštrile su njegove oratorske moći i psihološko poznavanje ljudi. I ova Sila, duhovna, intelektualna ili "Sila reči" kod onih koji je poseduju, vremenom dovodi do samovrednovanja koje ponovo, sa strane gledano, može izgledati kao nadmenost, pa i uobraženost.

Pajkova masonska biografija: 

I Pajkova masonska biografija je takođe izvanredno zanimljiva i bogata, evo (samo) najznačajnijh momenata: 
•postao član Odd Fellows ko-masonskog reda (Order of Odd-Fellows) 1840. godine (negde se navodi – krajem 40-ih); postao je i Veliki Majstor za Arkanzas ovog Reda 1852-53; 
•primljen u Masoneriju jula 1850. u Western Star Loži No. 1 u Litl Roku, Arkanzas, gde ubrzo, u roku od mesec dana, dobija i 2. i 3. stepen, a zatim postaje i Mark Master i prima i 5., 6. i 7. stepen Kraljevskog Svoda Američkog (Jork) Obreda; 
•Učestvuje u osnivanju Kraljevskog Svoda (Royal Arch) za Arkanzas i osniva Ložu "Magnolia #60" u Litl Roku (1851); 
•Dobija 8. i 9. stepen Američkog Obreda (Kriptička Masonerija), i postaje Starešina Lože "Magnolia" (1852); 
•postaje Veliki Visoki Sveštenik Velikog Kapitela Arkanzasa i nosilac 10. Jorka (Templarska Masonerija), a zatim i Komander "Ig de Pejen Komanderije No. 1" u Litl Roku (1853); 
•1853. godine prima stepene ŠRDP od 4. do 32. stepena, koje mu prenosi Albert MekKi, Generalni Sekretar Vrhovnog Saveta i poznati masonski pisac; 
•dobija 33. stepen i postaje S.V.G.I. (1857); 
•kooptiran za aktivnog člana VS JJ (1858); 
•postaje Veliki Zapovednik Vrhovnog Saveta Južne Jurisdikcije (1859) 
•izabran za Velikog Besednika Velike Lože Arkanzasa (1864); 
•objavljuje knjigu "Moral i dogma". 

I vizuelno Pajk je bio impozantan. Visok preko 1,90 cm, težak oko 110 kg, sa dugom kosom i bradom i prodornim pogledom i velikom fizičkom snagom, nije mogao ostati neprimećen ma gde da se pojavio. Oni koji su ga poznavali govorili su da je imao izuzetno velika stopala. Bio je i hiper-aktivan, radeći po vasceli dan, a spavajući 4-6 sati dnevno tokom poslednjih 50-ak godina života. 

1839. sa 28 godina, je objavio prve pesme, koje su bile posvećene antičkim božanstvima Neptunu, Apolonu, Veneri, Merkuru... pa zaključujemo da njegovo odlično poznavanje grčke i rimske (ali i drugih) mitologije nije posledica proučavanja Masonerije, već vice versa, mitologija je bila jedna od premisa da shvati masonsku simboliku na ispravan način. 

Tokom uspešne advokatske karijere, posebno je bio fasciniran Rimskim pravom, pa je izučio sve što se dalo izučiti, i uz to je pročitao brojne istorijske knjige o starom Rimu. Otud i njegovo odlično poznavanje antičke istorije koje nadmoćno prezentuje i u "Moralu i dogmi". Poznavanje Rimskog prava i ustrojstva prve ozbiljne države koja je počivala na zakonima i predstavljala temelj modernih civilizacijskih sistema, pomoglo mu je da shvati ulogu Slobodnog Zidarstva u pokušaju kreiranja idealne države, zasnovane na istinskoj Slobodi, Jedinstvu i Bratstvu. Čitao je Pandekte (Digeste) na latinskom i prevodio ih na engleski, te priredio i jednu knjigu latinskih pravničkih fraza prevedenih na engleski. 

Pajk je dugi niz godina pomno izučavao različite ezoterijske discipline, a posebno Kabalu. Po sopstvenim rečima, hteo je da otkrije šta i odakle je Masonerija preuzela i ugradila u svoj simbolizam. Jasno je ukazao da trostepena Masonerija koju glorifikuje engleska Masonerija (sa pridodatim "4. stepenom" Kraljevskog Svoda) nije tako drevna kako se želi prikazati, tj. da pre 1723. nema dokaza ni da je postojala u tom tro(4)-stepenom obliku, te da je do tada na snazi bio dvostepeni sistem (samo Učenik – Entered Apprentice – EA i Pomoćnik – Fellow Craft - FC), dok je termin Majstor korišćen samo za Starešinu Lože. Uostalom, to svako može utvrditi i samostalno čitanjem Andersonovih Konstitucija. Ali dok Pajk to nije jasno istakao, ova oblast je bila donekle tabuizirana jer je drmala osnove engleskog pogleda na Masoneriju, koje je predstavljano kao jedino moguće, ispravno i drevno. Dokazao je, takođe, i da je legenda o Hiramu Abifu novijeg porekla, tj. da nema nikakvih dokaza njenog ranijeg pojavljivanja pre sredine XVIII veka. Hrabrost sa kojom se upuštao u borbu sa okoštalim društvenim dogmama u profanom svetu, Pajk je primenjivao i u svojim masonskim istraživanjima. Tu je koristio instinkt dobrog advokata, "čeprkao" na pravim mestima, postavljao "nezgodna" pitanja, i davao pronicljive zaključke, koji su u velikoj meri izmenili dotadašnje stanje na "masonološkoj sceni" druge polovine XIX veka, na sličan način kako je Ajnštajnova teorija relativiteta uticala na fiziku, ali i celokupnu nauku u prvoj četvrtini XX veka. 

Pajk je mnogo pisao, ali je manji broj svojih masonskih radova publikovao, a i neke od publikovanih – štampao je u svega 100 primeraka. Bio je svestan da pisanje masonskih knjiga nikako nije profitabilno u materijalnom smislu, pa je objavljivao samo ono za šta je mislio da će "imati ko da čita", a u skladu sa tim je i određivao tiraže. Njegov prijatelj i masonski Brat, koji mu je i preneo 33, stepen, čuveni i priznati masonski pisac MekKi (Mackey) se više puta pred Pajkom vajkao da je pisanje masonskih knjiga neprofitabilno i da je šteta što se nije posvetio nekoj drugoj vrsti autorstva . 

O svom autorskom opusu, ali i porivu da piše, kao i da uvek uvek ne objavljuje napisano, Pajk je rekao: "Nikada nisam pisao za masonske žurnale; i knjige koje sam napisao i kompilovao nisu bile objavljene, ali su štampane od strane Vrhovnog Saveta, za tela i članove Reda. Time sam izbegao neprijatnosti koje pisci knjiga moraju da istrpe, i u svom najužem krugu sam možda učinio nešto dobro. Ljudi mi kažu da sam protraćio energiju u mom radu, jer sam u širem krugu autorstva mogao da zaradim i profitiram i da steknem ime... Svako od nas je uradio takav posao koji je bio na njemu da ga uradi, i ja verujem da nismo uzalud radili"  (Pajkovo pismo Guldu od 8. septembra 1888.).


Objavili smo 1. deo napoznatijeg Pajkovog dela MORAL I DOGMA, i to u 2 verzije, koje možete poručiti i uveriti se da je Pajk zaista - NAJVEĆI:
Moral i dogma, 1. deo - obično izdanje

Moral i dogma, 1. deo, limitirano kolekcionarsko izdanje

Pored ovih, možete poručiti i još dve poznate Pajkkove knjige:
Knjiga Reči (tvrdi povez sa zlatotiskom) i Legenda i tumačenja DPŠR (tvrdi povez sa zlatotiskom), ali požuriter - imamo još po svega nekoliko primeraka ovih slobodnozidarskih relikvija.