Sve knjige iz naše edicije primenjuju moderne masonološke principe
PISANJE RAZUMLJIVIM JEZIKOM: masonološke knjige i studije nisu namenjene samo "naučnicima", već širokoj, kako masonskoj, tako i profanoj javnosti. Zato moraju biti pisane razumljivim jezikom i ne smeju biti dosadne i suvoparne.
NIŠTA SE NE PODRAZUMEVA: Čitalac ne mora znati šta je to "afilijacija", "balotaža" ili imati predstavu ko je bio papa Kliment ili Damjan Branković. Svi manje poznati pojmovi moraju biti pojašnjeni. O svim pomenutim ličnostima se moraju dati makar kratka biografska pojašnjenja, manje poznati geografski pojmovi se moraju locirati... - a sve to da bi čitalac stekao pravu sliku o materiji istraživanja.
SVE MORA BITI PROVERLJIVO: Za sve navedeno autor mora prezentovati dokaze, osim kada je reč o opšte poznatim činjenicama. Za sve navode moraju biti navedene reference - knjige, publikacije, naučni radovi i dr. sa oznakom autora, naslova dela, izdavača, mesta i godine izdavanja, stranice gde se neka informacija nalazi. Na taj način ćitalac ili masonolog te navode može proveriti i uveriti se u njihovu tačnost. Zbog ovoga masonološke knjige mogu da imaju i preko 500 fusnota po knjizi, što pomaže da čitalac osim saznavanja informacija o osnovnom sadržaju istraživanja, može saznati i još mnogo toga o Slobodnom Zidarstvu.
OBJAVLJIVANJE DOKAZA: Najvažnije dokaze, a posebno one novopronađene treba i objaviti, makar delimično, u prilozima na kraju knjige. Ovako studija dobija još veću vrednost i autentičnost. Takođe, kada je reč o inostranim izvorima, čitaoci i masonolozi mogu da provere prevod teksta, jer su se upravo na tom polju u prošlosti srpske masonske publicistike dešavali veliki propusti.
PRETPOSTAVKE I HIPOTEZE: Kao i u svakoj drugoj nauci, i u masonologiji se moraju postavljati hipoteze, jer je to način stizanja do novih saznanja. Pošto je Masonerija diskretno društvo, istorijski izvori znaju da budu teško dostupni, pa je ovaj princip nekad neophodan. Međutim, uvek se moraju navesti indicije koje su masonologa opredelile da postavi neku hipotezu ili nešto pretpostavi. Tada to mora biti jasno istaknuto, kako čitalac ne bi bio doveden u zabludu da je reč o činjenici, a ne samo hipotezi koja je eventualno moguća, ali ne i sigurna i pouzdana. Znači, ne smeju se čitaoci varati i lagati navodima da je npr. "Knez Mihailo bio mason" - jer za to (makar za sada) ne postoje baš nikakvi dokazi. Dozvoljeno je, nakon prezentovanja indicija, napisati "moguće je" ili "čini se" ili "zbog ovoga smatram" ili "možda se može prihvatiti kao mogućnost"... - da je knez Mihailo bio mason. Na žalost, do pojave edicije "Masonerija u Srbiji", gotovo da nije bilo knjige srpskih autora u kojoj se ovakve improvizacije nisu pojavljivale, često sasvim menjajući Istinu, što je nedopustivo. Zbog ovoga istorija srpskog Slobodnog Zidarstva zahteva opsežnu rekonstrukciju, koja je već započeta u knjigama iz naše edicije.
INOSTRANI IZVORI: masonolozi moraju poznavati strane jezike. Masonerija je povezana, i često se istorijski izvori o nekoj srpskoj loži mogu naći na sasvim drugom kraju sveta. Npr. o loži "Ali Koč" o kojoj do skora nismo znali mnogo, neke informacije sam našao u štampi sa Novog Zelanda od pre 150 godina! Jednostrano korišćenje izvora je i danas osnovni problem masonologa. Oni sa zapada, zbog jezičke barijere ili drugih razloga, ne konsultuju ruske, turske, srpske... izvore - i obrnuto. Zato još uvek nije istraženo više od svega 10% istorije svetske masonerije. Sa istraživanjem istorijata srpske Masonerije stvari stoje još gore. Mnoge ključne činjenice još uvek ne znamo.
KRITIČKI ODNOS: Ne može se baš sve proveriti, pa masonolog mora da odluči kom autoru ili izvoru može poveriti veru i u kom obimu. Zato je često neophodno istražiti i privatni život nekog autora koji donosi podatke od značaja za istraživanje. Potrebno je pročitati i njegova druga, često i profana dela, da bi se stekla slika o verodostojnosti njegovih navoda. Ovo je često dug i mukotrpan posao, ali se definitivno isplati - jer se dolazi do neočekivanih saznanja koja pomeraju granice saznanja, i to čak i na svetskom nivou.
Rekao sam.
Branko Rogošić
p.s. Masonologija je, kao pojam, još nedovoljno poznata ne samo u Srbiji, već i u svetskim okvirima. Još uvek nema puno publikovanih tekstova koji će prvo pojasniti sam pojam, a zatim ukazati na metode i značaj ovog pristupa. Prvi tekst o masonologiji na srpskoj jeziku sam 2014. objavio u časopisu "Mason" br. 3, pod naslovom "Masonologija - nauka ili naučna disciplina?", a zatim ga i publikovao kao dodatak u knjizi o loži "Bajram beg".
Preuzmite prvi srpski rad o masonologiji