O spermo-gnosticima 

Ovo je jedan od manje šokantnih delova nove Škrbićeve knjige "Misterija O.T.O.", koja prvi put na našem jeziku govori o bliskim vezama Reda Istočnog Hrama (O.T.O.) i Slobodnog Zidarstva, sa posebnim akcentom na sekso-magijske rituale.

Više o Slobodanu Škrbiću - pročitajte OVDE.
Više o njegovoj knjizi "Misterije O.T.O. - seksualni okultizam i Masonerija" - pročitajte OVDE.

O SPERMO-GNOSTICIMA

     Arnoldo Krum-Heler, kao jedan od bitnih nastavljača tradicije rada O.T.O.-a je kao i većina gnostika shvatao da čovek teži da se izbori sa materijalnim svetom, te da se uz pomoć Duha vrati Božanskom, tj. probudi u sebi Božanske potencijale. Slično drugim "spermo-gnosticima" shvatao je da bi se seksualnost trebala smanjivati u smislu obične strasti i požude, da bi se trebalo uzdržavati od ejakulacije i orgazma - osim ako oni nisu u potpunoj službi duhovnog razvoja. 

     Rojsov gnosticizam se može okarakterisati kao slobodni Manihejizam pomešan sa Ofitizmom, kao i Tantrizmom, dok je Krum-Helerov više okrenut "Barbelo" gnosticizmu. U njegovoj verziji gnostičkog rituala Euharistije Isus prikazuje Barbelo kao svoju Majku. Za njega je "Pistis Sofija" najsvetija knjiga - Libro Sagrado. 

     Knjiga "Pistis Sofia" sadrži komplikovane i dugačke diskusije između Isusa i njegovih sledbenika o Padu i Iskupljenju božanske semene Majke. 

     Pad i iskupljenje ženskog bića se ogleda u Barbelo, koja predstavlja ženski aspekt Oca, te je ona na izvestan način gnostička Boginja-Majka, koja je jedno sa njenom ćerkom Pistis Sofijom, a ujedno je i androgina što za mnoge gnostike znači potpunost. Barbelo je poistovećena sa Marijom, nositeljicom Istine, materijom, čijom nekontrolisanom požudom ona prouzrokuje katastrofalni "Pad" i dezintegraciju Univerzuma - te se do povratka u Pleromu jedino može stići kroz mušku pomoć Isusa.

     Barbelotski sistem nije potpuno uniforman jer prihvata različite uticaje Arhonata koji su svaki drugačiji, te od njih samih zavisi da li Put koji neko sledi biva asketski ili liberalniji. 

     Fiboniti i Stratotonici, kao izdanci Barbelita, smatrali su da je Svetlosna iskra sadržana unutar sperme i menstrualne krvi te se kao njihov nastavljač jasno može smatrati Krouli - koji je na jedinstven način došao do duhovne vizije Boginje Barbelo - do njegove "Babalon". Ipak Krum-Heler, koliko filozofski blizak ili sličan u filozofskom obliku gnosticizma sa Kroulijem, definitivno zagovara asketske oblike praksi. Kod njega nema Svetog Falusa/Lingama u ritualima, nema tantričkih ceremnoija, a Bafometa smatra aspektom Abraksasa - Spasiteljem Sveta. 

    Tokom 1906. godine u Belgiji se pojavila knjiga "Euharistija" Klementa Sen-Marka koju je Rojs smatrao objavom Tajne O.T.O.-a kojom se Jedinstvo Čoveka i Boga ostvaruje "asimilacijom" kako ju je podučavao Isus. Asimilacija je naravno predstavljala konzumaciju sperme na magijski način i povezana je sa radom VIII stepena u O.T.O.-u po čemu sperma predstavlja nosioca Logosa, sve do otkrivanja da su i ženski fluidi takođe nosioci - što se otkriva u IX stepenu. Ono što je slično kod svih Gnostika je to shvatanje da sperma predstavlja nosioca božanske sile u čoveku - potencijal Kreacije Života i stoga - Besmrtnosti. Krum-Heler, kao homeopata, nije smatrao da je sperma "lek" za spasenje materijalnog sveta, iako je postojalo shvatanje da Glava spermatozoida predstavlja projekciju (i potencijal razvitka) Mozga, dok rep predstavlja kičmu i nervni sistem, te samim tim postoji očita relacija važnosti funkcije mozga i spermatozoida za ljudsko Biće. 

     E.H. Šmit je svojom knjigom "Die Gnosis" izdatoj 1903.god. takođe uticao na Krum-Helera i Rojsa objašnjavajući različite gnostičke sisteme okrećući se ka okultnim aspektima, a time i protiv crkvenih učenja često koristeći "Pistis Sofiju" kao izvor mudrosti i autoriteta. Ipak kod njega nema naglaska na semenim fluidima, dok se dotiče Masona, Iluminata i Teozofije. 

     Rojs se definitivno ponašao kao hrišćanski gnostik, a Krouli je u tom usmerenju bio do 1912. godine, i tek 1914. se mogu primetiti prvi uticaju njegove lične filozofije koju je izgradio na postavkama Sv. Augustina, Rablea, Ferdinanda i Ničea, pa i samog Rojsa - koji su svi do jednoga objašnjavali da je Ljubav zakon, ljubav kao zakon nad zakonima i sl. 

     Unutrašnje učenje Reda je opisivalo i fizičko definisanje seksualnih organa, ali i moralni kodeks ponašanja, što se ticalo i masturbacije i prekidanja koitusa, kao i bitnog detalja da svaki akt, delo i energija treba da se predaju Kreatoru, uz pridržavanje seksualne "higijene". Asketizam je sa sobom povlačio uputstva o religioznom uzdržavanju i dobrobiti od apsorpcije semena - kao kontrast Rojsovim i Kroulijevim nazorima. 

     No, iako je Krum-Heler dobro poznavao Papusa i članove okultnog sveta njegovog doba svoje gnostičko posvećenje je primio od Basilidesa - Hajnriha Pitmana koji je opširno pisao o gnostičkom i okultnom učenju, kroz koje se provlači Tajna o oslobođenju Semena - a time i Logosa, kroz čist seksualni život - oslobođen služenja materiji, te prema tome Krum-Heler je u svom F.R.A. održao učenje koje je odbacivalo ejakulaciju tokom seksomagijskih operacija. 

     Pitman je Đavola opisivao kao fantastično lepog i očaravajućeg, zavodljivog, koji pleni čula i zarobljava time dušu čoveka, kao onog koji iluzornom veličanstvenošću začarava i fascinira izazivajući uzbuđenje i telesnu požudu - što vezuje čoveka za materiju. Od njega potiče bludničenje, jer je duša napuštena zbog čulnih naslada. Naspram toga postavlja se Gnostička Crkva koja braku i seksualnim odnosima daje religiozno mesto i nadahnuće ka uzdizanju iz haosa, iz stiska zlog "demijurga", njegovog bola i slepila. 

     Pitman je podučavao da su Naaseni dobili ime po hebrejskoj reči "Nešah" - Zmija, jer su pevali pesme zmiji, a grčka reč je "ofis" - odakle su oni poznati kao Ofiti - to je tajna moć sperme, koja se po jevanjđeljima javlja i kod četrnaestogodišnjaka. Zato su Ofiti smatrali da sve postojeće stvari postoje iz potencijala Semena - kao kreatora i prenosioca moći Stvoritelja. Ofiti su pak zabranjivali seksualne odnose između muškarca i žene slaveći Ženu kao Veliku Boginju, a moć Kreacije (sperma) je morala da se čuva kako ne bi stvarala nova materijalna zla i nečistoće. 

     Pitman je smatrao seksualnu magiju najvažnijim momentom Gnoze, jer se blago neprocenjive vrednosti emanira tokom tih rituala - moć Kreacije je prvotna moć Boga. U želji da se ljudi oslobode ovog sveta patnje ne smeju dozvoliti dalje rađanje - što omogućava oslobađanje od Točka Rađanja i Umiranja. A svaka molitva i ritual treba da se usmere povratku Sina Božijeg. 

     Prema najtajnijim oralnim uputstvima najveći trud i pažnja treba da se posvete pretakanju moći u vrh lobanje, ovakvom vežbom postaje moguće da se energija iskoristi u potpunosti duhovno - u svakom drugom slučaju to predstavlja delo animalnosti čoveka i njegov neuspeh. Kreiranje Sjaja u telu inicijata poznato je kao "Tumo" što je stvaranje toka prijatne Vatre kroz nervne kanale ka potiljku - stvarajući spiritualni Bljesak. 

     Žoani Briko je kasnije pod inspiracijom Ofitskog učenja jedan od Barbelitskih stepena Reda nazvao "Služiteljima Medne Zmije". 

     Ernst Tristan Kurcman, još jedan od uticajnih članova Rojsovog Reda, jeste zagovarao samodisciplinu koja se posebno odnosi na "prokreaciju" - žena mora ispravno shvatiti svoju "nevinost" i služiti bez iskazivanja želje o ravnopravnosti polova. Naravno, njegova arijevska uverenja su davala posebnu obojenost njegovom gnosticizmu. On je izvodio karecu i zagovarao je u svojim gnostičkim spisima. I on je bio zagovornik ideje da žena može naći spasenje samo kroz svog muža. Rojs nije bio tako striktan po pitanju suzdržavanja i ono što je po njemu predstavljalo devijaciju je "seksualna usamljenost" tj. masturbacija. 

     1804. godine pariski doktor B-R. Fabr-Palaprat je pronašao izvesne dokumente "pravih" Templara i osnovao naredne godine svoj Templarski Red, posvećujući jednog bivšeg katolika kao Biskupa te se od tog vremena vodi nova istorija Reda i Crkve. Jedan od posebnih simbola Reda Ruže-Krsta Hrama Grala koji je preuzeo od ovog "prvog" Reda je kasnije preuzeo O.T.O. kao svoj Lamen. 

     Ovaj Lamen prikazuje Bljesak Iluminacije kao prisustvo Tvorca-Boga u visinama, od kojega se spušta Sveti Duh na posvećenu pliticu - Graal, sa Ružom i Krstom. Lamen na različitim nivoima daje tumačenja inicijatima smisao i značenje učenja i praksi Reda. Pitanje je posvećenja, inicijacije i ličnog Razumevanja kako se shvata ovaj Lamen. Za Masone oko u trouglu je simbol Velikog Neimara Svemira, golub je glasnik misterija, a Sveti Gral kraljevska loza. Za rozenkrojcere oko u trouglu predstavlja sva suštinska trojstva, golub nadahnuće i buđenje Hrista u čoveku-inicijatu, dok je Gral posuda koja sadrži patnje Krsta i užitke Ruže. Mnogostruka su shvatanja, pa i tumačenja, bilo mistička ili magička. Lamen, sam po sebi ima oblik seksualnog organa Velike Boginje! 

     Sent-Mark je koristio i Bagavad Gitu i egipatske i grčke izvore i autoritete kako bi dao suštinski i vrhovni značaj "besmrtnom Semenu" kao univerzalnom potencijalu koji stvara vezu između Boga i Čoveka. Krum-Heler, kao dosledan homeopata, je spermu definisao kao pola čvrstu pola tečnu supstancu, a njen astralni fluid za njega je bio medijator – "Cristo" od čega se stiče zaključak da su mesto skrivanja istinske tajne kičmena srž i genitalije. No, Krum-Heler je ipak prihvatao učešće žena u misterijama, a odbacivao masturbativne i homoseksualne filozofije i rituale. 

     Učenje B.P. Randolfa je bilo definitivno prisutno u shvatanjima nekih članova Reda. Mada su neki usvajali teorije seksualne magije zanemarujući druge detalje koje je Randolf precizno definisao. On je u knjizi Velika Tajna preporučivao karecu (kasnije je to odbacio) i osuđivao masturbaciju, prostituciju i bilo koji odnos među onima između kojih ne postoji ljubav, preporučujući retke odnose među ljubavnicima. Sledbenici Krum-Helera su bili striktni vegetarijanci, askete, koji su seks praktikovali samo kao sakrament, a u manihejskom svetlu svet su shvatali kao Zlo i mesto izopačenosti, mesto gde ipak postoji mogućnost da se Anđeo sjedini sa Arhontom i time se oslobodi zla. Zmija koja grize sebi rep je stoga preuzeta za glavni simbol seksomagijskih učenja predstavljajući manifestaciju Univerzuma, ali i seksualno sjedinjenje Čoveka i Boga; seksomagijski to je simbol spermatozoida.